Marija Babić Milovanović: Ovo je moja lista 10 najboljih romana

Velike priče i Nedeljnik, uz pomoć više od 200 pozvanih stručnjaka, pokreću izbor za 100 najboljih romana napisanih na jezicima našeg govornog područja, svesni svih dilema koje takva „top-lista“ može da donese, i duboko ubeđeni da će doneti mnogo toga dobrog. Više o izboru pročitajte OVDE.

Pojedinačne liste objavljujemo svakodnevno na Velikim pričama. Kako su drugi glasali pogledajte OVDE.

***

Marija Babić Milovanović je muzikološkinja i novinarka. Autorka je emisije „Orfejeva kutija“ na Radio aparatu. Od 2014. godine živi u  Jordanu, gde vodi sopstveni klavirski studio. Njene tekstove na Velikim pričama možete da čitate OVDE. Ovo je njen izbor:

Izbor: Marija Babić Milovanović

Deset romana

1

Bašta, pepeo

Danilo Kiš, 1965.

“Hteo sam da prisustvujem dolasku sna isto onako kao što sam bio rešio da ću jednoga dana svesno prisustvovati smrti, da uhvatim krila anđela sna kad sleti po mene, da ga uhvatim sa dva prsta kao leptira, prišavši mu s leđa. (…) Moja igra sa snom bila je zapravo samo proba za veliku borbu sa smrću.”

2

Enciklopedija mrtvih

Danilo Kiš, 1983.

“Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara, ogleda svoje sopstveno lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.”

3

Deca

Milena Marković, 2021.

Naruči odmah

“toliko se puta zemlja okrenula/ toliko je naših u grobove ušlo/ a mi i dalje nismo ljudi nego/ neka strašna deca/ hoće li doći varvari/ da nam donesu dobru krv.”

4

Derviš i smrt

Meša Selimović, 1966.

“Kasno je, sjećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utjehe i podsjećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja rađa nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne želim da otjeram, jer me razoružava i tihom tugom brani od patnje.”

5

Prokleta avlija

Ivo Andrić, 1954.

“Ništa nije teže nego živeti među ljudima, a ne izgubiti dušu.“
„Svaka sudbina je zatvor, samo što neki zidovi nisu vidljivi.“

6

Roman o Londonu

Miloš Crnjanski, 1971.

“Novac ima, u vremenu u kome živimo, snagu sunca, snagu, koju suze više nemaju. Sreća ljudska je sad u novcu. Englezi su od novca načinili religiju.“
“Carstva su prolazna, bila su i ostaće prolazna. Čak su i sudbine, kako reče taj starac, samo nastavci sudbina. Promene su večne, jedino.“

7

Semper idem

Đorđe Lebović, 2005.

Naruči odmah

“Mnogi ljudi ne veruju u istinu, već je za njih istina ono u šta veruju“
“Čovek je uvek sam, otac. Sam, sa svojom pesnicom. Napred ide onaj koji je spreman da rizikuje, da se otisne u svet, ne onaj koji dreždi u prašini plašeći se da ode do Stapara.“

8

Uhvati zeca

Lana Bastašić, 2018.

“Granica nije bila samo linija na mapi, bila je to rupa u vremenu kroz koju smo propadale nazad u sopstvenu prošlost.“
“Tamo je mrak bio drugačiji, gušći, pun neizgovorenih riječi i istorije koja se stalno ponavljala, a niko iz nje ništa nije naučio.“

9

Muzej bezuvjetne predaje

Dubravka Ugrešić, 1997.

“Čovjek ne umire od bolesti, čovjek ne umire od starosti, čovjek umire od toga što zaboravlja.“
“Egzilantu se čini da stanje egzila ima strukturu sna. Najednom se, kao u snu, pojavljuju neka lica koja je bio zaboravio, koja možda nikada nije sreo, neki prostori koje pouzdano prvi put vidi, ali mu se čini da ih odnekud zna. San je magnetsko polje koje privlači slike iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.“

10

Upotreba čoveka

Aleksandar Tišma, 1976.

Naruči odmah

“Minut može biti isto što i ceo život, ako se doživi usredsređeno, ako se gleda pažljivo kako promiču kuće i prolaznici, ako se zna da se učinilo ono što se želelo.”
“Intelektualac koji nauči da koristi knjige što su u upotrebi kod većih i razvijenijih naroda doći će do boljih rezultata nego onaj koji čeka da novina stigne do njega.”