Na radiju sam ovih dana čula reklamu koja počinje sa: „Brate, izvini za voice, ali moram da ti kažem…“ I sama kada šaljem glasovne poruke prvo se izvinim, a da nisam ni razmišljala zašto. Kao da su glasovne poruke nešto ružno i nepristojno. S druge strane, postoje ljudi koji bez pardona pošalju skoro pet minuta svog razmišljanja i ne pada im na pamet da se izvinjavaju za svoje male lične podkaste.
Glasovne poruke su samo jedna od stvari koje su relativno nove i za koje nemamo pravila ponašanja, a značila bi nam. Bonton možda zvuči retro, ali bojim se da se bez njega nismo baš najbolje snašli.
Prva promena u odnosima, koja se dogodila otkako su tehnologije zavladale našim životima, nešto je što bi se moglo nazvati „mnogo više, mnogo bezličnije komunikacije“. Mislim na lakoću sa kojom danas stupamo u kontakt nasuprot onim ne tako davnim vremenima kada je telefonski razgovor između dve zemlje bio luksuz. I to se ne odnosi samo na geografiju. Nekad smo za upoznavanje nove osobe morali da izlazimo mesecima u grad svakog vikenda. Sad otvoriš aplikaciju i nova osoba može da bude na tvojim vratima za nekoliko sati.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
