Peti odlomak novog romana u nastajanju “Noćni voz”, koji ćete moći ekskluzivno da pratite na Velikim pričama.
Prethodni deo pročitajte na linku.
Pratite izbor za 100 najboljih romana.
***
„O, stigli ste…“, reče ona tanušnim glasićem.
Nalazio sam se u kupeu. Ali ne u jednom od onih tesnih, zagušljivih kupea jugoslovenskih železnica u kojima sam nekada putovao za Bar i koji su ponekad ličili na boksove za stoku, natrpani ljudima i bagažem, gde jedni drugima sedimo na glavi dok jedemo hladnu piletinu i deljemo brlju. Ne, ovo je bio jedan od onih luksuznih kupea koji su bili kombinacija gospodskog salona i spavaće sobe. Cenim ga da je takvih bilo nekad u Orijent ekspresu, dok je on saobraćao kroz naše krajeve na putu od Venecije do Istanbula, i obrnuto.
Ispred mene je stajala dama na pragu svojih pedesetih, u dugoj crvenoj kućnoj haljinici kakve su ponekad nosile kokni-domaćice iz BBC-jevih serija, miš od žene, ali nekako simpatična u toj svojoj ljupkosti. Kosa joj je već bila dobro posedela ali lice je bilo nekako mirno i lišeno onih gadnih dubokih staračkih bora, oči su joj bile svetle i radoznale, kao u Tome Zdravkovića.
Pružila mi je ruku i rekla:
„Meri Vestmakot.“
„Aleksandar, milo mi je“, klimnuo sam glavom dok smo se rukovali.
„Aleksandar? Onda nije slučajno što ste ovde.“
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
