O ovoj temi nema ravnodušnih. Retki su i iole uravnoteženi. Ruska revolucija predstavlja istorijski događaj o kom se, od momenta kad se zbio, lome koplja između fasciniranih i zgroženih. Nalik bogomoljcima i bezbožnicima.
Da li će pisac ovih redova uspeti da izbegne zamke subjektivnosti?
Videćemo ubrzo.
U istorijskoj ravni, međutim, u Rusiji se nije odigrala jedna revolucija već tri. Ove tri epizode, jedna 1905. i dve 1917, zajedno čine jedinstven revolucionaran proces. Ona prva završila se neuspehom. U krvi je ugušena. Druga, Februarska, okončala se polovičnim ishodom. Carizam je svrgnut, ali je političko ustrojstvo preživelo još nekoliko meseci. Ona treća, Oktobra po starom kalendaru, zbrisala je sve dotad postojeće. U Rusiji kamen na kamenu nije ostao.
U prošlom tekstu, pomenuh sličnosti i razlike Francuske i Ruske revolucije.
Ovde bih dodao ovo. Francuska revolucija se zgusnula u neprekidnom lancu zbivanja i preokreta. Ruska je trajala duže i nastavljala se s prekidima. U Francuskoj je ideja slobode, jednakosti i bratstva tvorila revolucionarnu konstantu, uključujući i Napoleonovu vladavinu. U Rusiji su se ciljevi menjali, ali su motivi bili nepromenjeni. Svaki ruski revolucionar na umu je imao temeljnu promenu političkog sistema i socijalne hijerarhije. U pogledu budućnosti razlikovali su se do krajnosti. Najzad, u fenomenološkoj dimenziji, obe revolucije su srušile monarhije i usmrtile svoje monarhe uspostavljajući republike. Ovo, uz malu nijansu dolaska bonapartizma na vlast u dva oblika: isprva republikanskog, potom imperijalnog.
Francuska revolucija je rodila demokratiju. Ruska je iz autokratije prešla u diktaturu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
