Sve su se kockice složile za novo izdanje „Velikog praska“ proširenja EU, ali je režim u Srbiji onemogućio njegovu realizaciju u startu. U prethodnih nekoliko meseci su se kreirale, grubo rečeno, dve velike struje unutar EU po pitanju proširenja. Na jednoj strani skandinavske zemlje i pribaltičke republike sa Nemačkom, kao predvodnicom, forsiraju kreativno ili hibridno rešenje za članstvo Ukrajine u EU, kao deo budućeg mirovnog sporazuma koji će potpisati Kijev i Moskva, a pod budnim okom Vašingtona. Na drugoj strani, mediteranske zemlje, pojačane Mađarskom i Austrijom, zauzele su jasan stav: prvo Zapadni Balkan, pa onda Ukrajina.
Sve u svemu, formirala se slična atmosfera kao pre četvrt veka kada su države članice pretile unakrsnom upotrebom prava na veto ako ne prođu njihove „favoritkinje“; tako su Nemci stavili do znanja da, ako ne uđe Poljska, neće niko, Grci su, naravno, stali uz Kiprane, a Francuzi su uslovili svoj pristanak davanjem sigurnog datuma Rumuniji i Bugarskoj.
Međutim, šansa da se ponovi „Veliki prasak“ proširenja EU na Zapadnom Balkanu propala je zbog vlasti u Srbiji. Prema rečima naših diplomatskih izvora, u državama članicama EU i dalje postoji ideja da treba zaokružiti priču integracijom zapadnobalkanskih država i iskoristiti momentum koji se kreirao ruskom agresijom na Ukrajinu, međutim postoji jedna velika razlika u odnosu na proširenje EU iz 2004. i 2007. godine koja sprečava realizaciju.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
