Donald Tramp je od oživljavanja domaće proizvodnje napravio političku senzaciju. U srcu slogana „Make America Great Again“ nalazi se ideja da Amerika može ponovo postati ekonomski i geopolitički dominantna samo ako ponovo više proizvodi kod kuće. Ta vizija obećava povratak industrijske moći države, ali i dostojanstvenog života za radničku klasu koja se decenijama oseća kao da je svet nastavio dalje bez nje.
Uspeh posleratne Amerike počivao je na fabrikama. Detroit je šezdesetih i sedamdesetih rastao oko Fordovih i General Motors pogona koji su zapošljavali desetine hiljada ljudi. Jedan posao često je bio dovoljan za kuću, automobil i život koji je definisao samu ideju američkog sna.
Fabrika je decenijama igrala trostruku ulogu. Kroz fabrički posao milioni ljudi bez visokog obrazovanja ulazili su u srednju klasu, države su ubrzano rasle, a jaka industrijska baza postajala je temelj tehnološke i vojne moći. Danas se te tri uloge fabrike polako razdvajaju. Moderna proizvodnja i dalje može da ojača ekonomiju i geopolitičku poziciju države, ali zlatno vreme fabrike kao glavnog društvenog motora polako se završava.
Bez obzira na to, Tramp je svoju MAGA politiku zasnovao na ideji fabrike. Pretočio je u konkretnu ekonomsku politiku, prevashodno kroz carine i pritisak na američke kompanije da više proizvode u SAD umesto da se oslanjaju na kineske i globalne lance snabdevanja. Još uvek je rano da se doprinos carina makroekonomiji oceni, ali do sada je vrlo jasno da su najveću cenu te politike platila mala i srednja preduzeća upravo u Americi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
