Ne znam što mi je bilo teško da propišem o ovoj seriji, jer mi se čini da imam toooliko toga da kažem o njoj. Pa ipak sam to izbegavao jedno tri-četiri dana vrteći se oko monitora kao oko kese pune đubreta koju konačno treba odneti do kontejnera.
Steve Conrad je moj (a možda i vaš?) jedan od najomiljenijih (televizijskih) autora. Iako bih to sasvim sigurno zaboravio da uradim, njegove dve prethodne serije, „Patriot“ i „Perpetual Grace, LTD“ ugurao bih kako znam i umem u Top 20 Najboljih serija novog milenijuma/Zlatnog doba televizije.
Iako je prva imala dve sezone, druga samo jednu, i nijedna nije završena kako je autor planirao, tj. „prerano su ugasle“. I ni za jednu od njih sada ne bih umeo da vam kažem o čemu se radilo.
Kada kažem i priznajem da ne znam o čemu se radilo, zaista to mislim. A taj osećaj imao sam i dok sam ih gledao. Conradovo dramaturško tkanje priče je vrlo neobično, vrlo postmoderno, vrlo prekrcano raznim sufliranjima, od flešbekova, do paralelnih radnji, do (ne)potrebnih bavljenja istorijama sporednih junaka. Život koji on dočarava teži vrlo neobičnom „totalu“, deluje da je proizveden vrlo intelektualnim radom, a sve što pokušava je da kreira emociju.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
