Beli luk je jedan od artikala na koji Kina skoro da ima monopol u svetskim razmerama. Proizvodnja je velikim delom koncentrisana u okrugu Đinsiang, koji važi za „svetsku prestonicu belog luka“. U toj velikoj zemlji godišnje se odgaji preko 21 milion metričkih tona ove povrtarske biljke, što čini skoro tri četvrtine globalne svetske proizvodnje. Još impresivniji je podatak da se udeo Kine u međunarodnoj trgovini belim lukom kreće oko 80-90 odsto.
U kineskim provincijama određenim za proizvodnju belog luka postoji stroga specijalizacija. Ona omogućava mehanizovano sortiranje, centralizovano pakovanje, velike sisteme hladnog skladištenja i koordinisanu izvoznu logistiku. Takav pristup dramatično smanjuje troškove, pa malo koja zemlja pokušava da se nametne kao konkurencija.
Mada nije uporedivo, jer se bez belog luka može, a na nafti počiva savremena civilizacija, zamislimo šta bi se desilo kada bi Kina zatvorila svoje granice za trgovinu belim lukom. Kroz Ormuski moreuz se izvozi 20 odsto svetske nafte, pa nagoveštena blokada 39 km tog plovnog puta preti da digne u nebo cene nafte i naftnih produkata. Nestašica belog luka ne bi dovela do gladi, ali bi postalo pitanje prestiža da se bar nedeljom i praznikom gricne čen belog luka ili, u najgorem slučaju, da se na njega miriše, makar utrljavanjem sremuša („divljeg belog luka“) u kožu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
