Kako je Alimpije Mirić izdao mrtvog Voju Tankosića: Scene iz Senki koje niste gledali (2)

UVODNA NAPOMENA: Ova novela u pet delova nastala je na temelju dela scenarija za 2. sezonu „Senki nad Balkanom“ i scena koje, nažalost, nisu snimljene. One su bile predviđene kao deo naracije koji se odigrava u prošlosti i pojašnjava odnose među likovima poput Mustafe Golubića, generala Petra Živkovića, Milana Krojača, podnarednice Draginje i ostalih. Pošto je glavni zaplet u 2. sezoni vezan za događaje iz Velikog rata, naročito za Solunski proces, ta linija radnje je služila da pojasni i približi uzročno-posledičnu vezu između događaja vezanih za zlehudu sudbu Tankosićevih komita i ubistva koja su, kao rezultat odmazde, nastupila mnogo godina kasnije u Beogradu a koje istražuje inspektor Andra Tanasijević.

Sve delove novele „Krv i tamjan“ pročitajte OVDE.

Sve tekstove iz serijala Dejana Stojiljkovića „Senke nad Balkanom“ pročitajte OVDE.

***

Trstenik, Kraljevina Srbija
Novembar, 1915.

Alimpije Mirić je tog jutra otvorio apoteku na vreme, tačno u osam ujutru.

Obukao je beli mantil, udahnuo duboko poznati miris hemikalija kojem je radnja odisala, pogledao se u ogledalu, prešao palcem preko tankih, švalerskih brčića, klimnuo glavom sebi a onda namignuo fotografiji svog oca koja je stajala odmah iznad peći. Zatim je otišao i stao iza glavnog pulta koji je dominirao oficinom, glavnom prostorijom u kojoj je primao mušterije. Zidovi iza njega bili su prekriveni policama od svetlog javora, na kojima su bili lekovi i sirovine za spravljanje istih, a ispod njih bili su naslovi na latinskom.

Na visokom drvenom pultu su bile novine, austrijske.

Naslovnom stranom dominirala je fotografija uslikana negde na ratištu, a iznad nje bio je naslov:

NAKON PADA BEOGRADA,
SRPSKA VOJSKA SE POVLAČI IZ GRADOVA

Alimpije oliza desni palac i poče da okreće listove kada se sa ulaza začu zvono.

Gospođa Teokarević, komšinica i prijateljica njegove pokojne mame, oprezno je stupila u apoteku i prišla sitnim koracima do pulta. Usput se osvrtala i gledala u pravcu vrata, kao da je ukrala nešto i pobegla sa ulice pravo u njegovu radnju.

Apotekar Mirić sklopi novine i nasmeja se od uva do uva.

„Gospođo Teokarević…“, reče. „Šta za vas mogu učiniti u ovo divno jutro?“

Teokarevićka ga preneraženo pogleda.

Alimpije nije skidao osmeh sa lica.

„Divno jutro?“, upita ga zbunjeno.