Svako ko čita ovaj tekst zna ko je Ronaldinjo. To je kao Madona. Ili kao Šer. Kao Zendeja ili Severina. Ronaldinjo. Nije korektno da napišem kako smo ga zvali kad se pojavio, bez obzira na to da li smo gledali fudbal, čitali časopise koji su se bazirali na tekstovima sa stranih portala ili samo u bližem okruženju imali osobu koja prati ovaj sport. Znali smo.
Jednostavno, tih ranih dvehiljaditih nije bilo važno ko ste, koliko imate godina, koji vam je hobi. Znali ste Ronaldinja. Kao što ste u prethodnoj deceniji (i onoj pre nje) znali Džordana ili Agasija. Tako ste isto znali i simpatičnog Brazilca uz čije će ime često stajati sintagma “najbolji igrač svoje generacije”.
Netflix dokumentarna serija je pokazala da je ovaj deo “svoje generacije” možda i suvišan. Najbolji igrač. Tačka.
Peleova “joga bonito”, ali gradirana na hiljaditi. I to ne pišem iz perspektive nekog ko previše poznaje fudbal. Ali nešto o lepoti igre možda i zna. O načinu na koji se raduje kada se postigne gol. O osmehu koji je prisutan u svakom trenutku meča. O odnosu koji postoji sa navijačima gotovo svih klubova u kojima je igrao. Joga bonito.
Prelepa igra nastala iz života koji i nije uvek bio tako lep. U tri epizode, gledaoci i gledateljke prate upravo to, kako je Ronaldinjo postao zvaničan ambasador “joga bonito” filozofije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
