Sećate li se Žan Kloda Junkera, bivšeg luksemburškog dugogodišnjeg premijera i zatim predsednika Evropske komisije? Junker se proslavio, kada je u pitanju politika proširenja EU, dva puta. Prvi, kada je na startu svog mandata rekao da neće biti novih proširenja za vreme njegovog boravka na čelu EK, a zatim na kraju mandata kada je lansirao 2025. godinu kao ciljnu za sledeći prijem članica EU sa Zapadnog Balkana.
Isti obrazac je primenio i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Istini za volju, on nije na startu svog boravka na Šumanovom trgu upalio crveno svetlo za zapadnobalkanske zemlje, ali njegovo targetiranje 2030. godine, kao datuma novog proširenja, vredi taman koliko i Junkerovo: puko zamajavanje. Ili, ako hoćete, besplatno pranje savesti.
U evropskoj politici imamo nekoliko pravila od kojih su neka univerzalna: obećanja političara koja nisu vezana za tekući mandat nemaju veliku težinu, a ako ne mogu da budu reizabrani, vrede kao lanjski sneg. Poput Junkera koji je znao da neće biti izabran da ponovo vodi Evropsku komisiju, tako je i Mišel svestan da neće biti na čelu EU u sledećih pet godina pa može da bude širokogrud sa obećanjima koja neće morati da ispunjava.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
