Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Martovsko izdanje pogledajte OVDE.
Piše Dominik Pinsol, istoričar
***
Vodeća Netfliksova serija sa planetarnim uspehom, Stranger Things (2016–2026), brzo je prihvaćena kao progresivno delo. Verovatno zato što, između fantastike i naučne fantastike, ova priča o deci opsednutoj igrama uloga i suočenoj sa zlokobnim silama neguje nostalgiju za osamdesetim godinama — periodom u kojem je radnja smeštena — iz ugla feminizma, kulturne raznolikosti i marginalnosti. Prilikom dodele nagrade 2017. godine, glumac Dejvid Harbur govorio je u ime ekipe: „Ova nagrada (…) poziv je (…) da kroz našu umetnost izgradimo empatičnije i razumnije društvo (…). Potisnućemo nasilnike, zaštititi marginalizovane i isključene, one koji nemaju dom“. U prvim mesecima Trampove ere to je bilo dovoljno da se serija doživi kao avangarda kulturnog otpora koju predvodi Netfliks, platforma često percipirana kao bliska demokratama. Paralelni univerzum u središtu radnje („Naopaki svet“) i njegova zastrašujuća bića tumačeni su čak i kao metafora Amerike razorene neoliberalizmom. A kako ne videti aluziju na republikanskog predsednika u izdajniku iz treće sezone — plavokosom političaru, biznismenu, korumpiranom ruskim vezama?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
