Ljudi često govore o hrabrosti kao o nekoj unutrašnjoj osobini. Kao da je to nešto što ili imate ili nemate. Kao da postoje hrabri ljudi i kukavice, pa je pitanje samo u koju grupu spadate. To je pogrešno. Hrabrost nije osobina ličnosti. Hrabrost je odgovor na jednu vrlo neprijatnu činjenicu – da ćemo umreti.
Da nismo smrtni, hrabrost ne bi postojala. Ne bi imala nikakvog smisla.
Zamislite život bez kraja. Bez ograničenja. Bez konačnosti. U takvom životu ne postoji odluka koja je stvarno važna. Sve se može odložiti. Sve se može popraviti. Sve se može pokušati opet. U takvom svetu nema rizika, a gde nema rizika, nema ni hrabrosti. Postoji samo čekanje.
Hrabrost nastaje tek onda kada shvatimo da vreme nije beskonačno. Da nećemo imati još sto prilika. Da nećemo moći sve da popravimo. Da nećemo stići svuda. Da nešto moramo da izaberemo, a nešto da izgubimo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
