Stigao je AI i novinarstvo više ne može da bude isto

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Martovsko izdanje pogledajte OVDE.

Pišu Olivije Koh & Nikos Smirnaios, docent u oblasti informacionih i komunikacionih nauka na Univerzitetu Sorbona Pariz-Sever, i profesor iste discipline na Univerzitetu u Tuluzu. Nikos Smirnaios je autor knjige L’Espace public sous l’emprise du capital. De la presse bourgeoise aux géants de la Silicon Valley, Le Bord de l’eau, Bordo, 2025.

***

Već tri godine Svetska asocijacija izdavača novina (World Association of News Publishers, WAN-IFRA) organizuje obuke namenjene izdavačima i novinarima, pozivajući ih da „prigrle budućnost oblikovanu veštačkom inteligencijom (VI)“. Ova poslodavačka organizacija nastoji da profesionalce u oblasti informisanja ubrzano pripremi za budućnost koja se predstavlja kao istovremeno neizbežna i poželjna. Program pod nazivom „AI Newsroom Catalyst“ namenjen je Evropi, azijsko-pacifičkom regionu, Južnoj Aziji, Latinskoj Americi i Australiji. Obuhvata sve segmente rada medijske kuće: proizvodnju vesti „vođenu podacima“, algoritamsku analizu publike, menadžersko upravljanje, automatsko generisanje sadržaja i monetizaciju. Po završetku tromesečne obuke učesnici raspolažu „jasnom mapom puta“ za integraciju ovih alata.

Istim smerom ide i London School of Economics (LSE). Njen program „Journalism AI“ doveo je do izrade vodiča „najboljih praksi“, zasnovanog na iskustvima redakcija kao što su Associated Press, BBC News i The Washington Post. Celina oblikuje narativ o uspehu u kojem generativna veštačka inteligencija, sposobna da proizvodi tekstove i slike, postaje gotovo providonosno sredstvo, pod uslovom da se „pravilno koristi“. Ona bi povećala produktivnost novinara oslobađajući ih poslova niske dodate vrednosti. Upotrebljena za kreiranje originalnijih i personalizovanijih sadržaja, mogla bi da zadrži publiku koja se smatra nestalnom. Dovoljno je, tvrdi se, poveriti joj identifikaciju tema i izbor uglova kako bi se nadoknadio navodni manjak kreativnosti u redakcijama. Za londonsku instituciju, oduzimanje prerogativa koje su do sada činile samu srž novinarskog poziva nosi oznaku „napretka“.

Robotski reporteri

Medijske grupe, željne smanjenja troškova, nije bilo teško u to uveriti. Poslednje dve godine uprave osnivaju posebne službe čiji je isključivi zadatak uvođenje alata generativne veštačke inteligencije. Lektori, prevodioci, novinari, grafički urednici i administratori društvenih mreža sve češće koriste robote koji automatizuju deo njihovih aktivnosti i znanja. Agencija Reuters je 2024. počela da zahteva od zaposlenih da te alate koriste najmanje dvadeset puta mesečno, prateći primenu te obaveze putem kontrolne table. Veština pisanja promptova, odnosno instrukcija upućenih veštačkoj inteligenciji, nameće se kao novi profesionalni jezik, pismenost od koje zavisi napredovanje u karijeri. Nemačka grupa Axel Springer, vlasnik lista Bild i portala Politico, nada se da će uz pomoć VI „bolje prilagoditi svoje ponude individualnim potrebama korisnika“, jer će „roboti uskoro biti efikasniji u izveštavanju o informacijama i činjenicama“. Već u junu 2023. najčitaniji nemački tabloid najavio je ukidanje 20 odsto radnih mesta. Iste godine L’Est républicain automatizovao je preradu tekstova dopisnika, posao koji je dotad bio rezervisan za sekretare redakcije. U grupi Les Échos – Le Parisien kratke obuke podstiču novinare da uključe VI u svoje svakodnevne radne rutine. Ideja o „velikoj zameni“ robotima lebdi nad redakcijama. Bilo da se ona zaista dogodi ili ne, sama pretnja predstavlja snažan menadžerski argument za „disciplinovanje radne snage“.