Internet i društvene mreže su fundamentalno preoblikovali način na koji formiramo ukuse i donosimo odluke. Stvorili su mehanizme uticaja koji su istovremeno suptilniji, ali i snažniji od bilo čega prije. Danas algoritmi ne samo da predviđaju šta ćemo mi željeti, oni aktivno oblikuju te želje.
Kada Netflix preporuči seriju, ili TikTok servira neki video, to su nam ponudili bazirajući se na gomili naših interakcija i postepeno nas usmjeravaju ka željenom sadržaju. Međutim, taj željeni sadržaj nije nužno ono što je za nas najbolje, već puno češće predstavlja sadržaj koji izaziva jaku emocionalnu reakciju.
Prije internet ere
Bilo bi naivno pomisliti da su ove pojave došle sa internetom. Internet je samo najefikasnija (zasada) verzija mehanizma koji postoji od kada postoji potreba za oblikovanjem mase. Nekada je crkva otvoreno govorila šta se smije misliti. I ljudi su znali da crkva oblikuje. Danas algoritam radi isto to, ali se pretvara da nam pokazuje ono što već volimo. Upravo ta iluzija autonomije koju nam daje, čini ga moćnim. Niko ne razmišlja, vidi, TikTok me programira. Svi su u ubjeđenju, eto, ovo sam ja, ovo su moja interesovanja.
Knjige su takođe oblikovale svijest. Međutim, knjiga je zahtijevala aktivno angažovanje i puno više truda, za razliku od današnjice kada nam algoritam sve servira na našem feed-u. Nešto agresivnije je to radila televizija, ali opet jednosmjerno. Svi smo gledali iste reklame, ali one nisu pratile našu individualnu reakciju i prilagođavale se realnom vremenu.
Kada su zamah uhvatili MTV i video-spotovi, a na našim prostorima neki komercijalni TV kanali sa piratskim sadržajem filmova i muzike, zabrinuti roditelji su govorili o kvarenju omladine i manipulaciji njihovim glavama. Danas je jasno da je to bio mačji kašalj u poređenju sa današnjim personalizovanim reklamama i algoritmima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
