Sada ću ja vama nešto da kažem, a vi ćete da se (iz)nervirate, ljutite, možda čak i smejete. Ali, pre ili kasnije, opet ćete sebi morati da priznate da je Vujanović u pravu.
Sergio Leone bi ustao iz groba da mu je neko ponudio ovakvu priču.
I od nje bi napravio vestern epik “Bilo jednom u… Crnoj Gori” koji bi stajao rame uz rame sa njegovim najboljim ostvarenjima.
To ne znači da je Nikola Vukčević (kome je ovo, btw, drugi crnogorski kandidat za Oskara, nakon poprilično slabog “Dječaci iz Ulice Marksa i Engelsa”) napravio loš film. On samo nije napravio najbolji koji je mogao.
A sad kad smo kod Vukčevića i Leonea, vidim i da sam u svom osvrtu na njegov prethodni film imao istu tezu kao i ovde – a to je da je njegov film trebalo da bude epik tipa “Once Upon a Time…”, s tim što se tamo bavio jednom porodicom Crnogoraca u periodu devedesetih koju život razbuca po svetu, pre nego što ih ponovo okupi, a nezaceljene rane im raspale sudbine u opasnim smerovima.
Međutim, Vukčević nije bio dorastao tom zadatku. Deset godina kasnije, stvari stoje malo bolje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
