Posle Venecuele, na red dolazi Tajvan?

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Februarsko izdanje pogledajte OVDE.

Piše Reno Lamber

***

Za deo zapadne štampe, američki demonstrativni potez u Karipskom basenu navodno je otvorio put sličnoj operaciji Pekinga protiv Tajpeja. Dokaz? Kineska vojska je 29. i 30. decembra opkolila ostrvo tokom velikih vojnih vežbi koje su mnogi posmatrači protumačili kao uvod u invaziju. Po tom tumačenju, američki i kineski predsednik navodno dele istu ambiciju: da okončaju „farse“ međunarodnog poretka nastalog posle rata i zamene ga poretkom „u kome vladaju snaga, sila i moć“, kako to formuliše savetnik američkog predsednika za unutrašnju bezbednost Stiven Miler.

Iako se Azijom zaista šire glasine o mogućem sukobu u koji bi bila uvučena Kina, meta nije toliko Tajvan koliko Japan, kome je bila namenjena ova spektakularna demonstracija sile nadomak Tajpeja. Oštre izjave, preleti strateških patrola, pretnje ekonomskim sankcijama, odnosi između dve istočnoazijske sile prolaze kroz retko viđenu krizu. Ali krizu čije poreklo treba tražiti na drugom kraju sveta i koja sugeriše da, uprkos pričama o „Trampovom raskidu“, američka nehajnost prema međunarodnom poretku nije novijeg datuma.

Sedmog novembra prošle godine, japanska premijerka Sanae Takaiji izjavila je da bi kineska intervencija na Tajvanu — ili protiv američkih snaga koje bi pokušale da probiju kinesku blokadu ostrva — predstavljala „egzistencijalnu pretnju za Japan“. Upravo je to, prema reformi japanskog bezbednosnog zakonodavstva iz 2015. godine, sprovedenoj na inicijativu njenog mentora Šinza Abea, situacija koja omogućava japanskim snagama samoodbrane da intervenišu u inostranstvu. Izjava i nije naročito iznenađujuća, s obzirom na politički profil premijerke.