Deveti nastavak naučno-fantastičnog romana “Crveni”. Inspirisano romanom Marka Vidojkovića „E baš vam hvala“ i po motivima scenarija „Crveni“ Srđana Dragojevića
Svi objavljeni nastavci dostupni su OVDE.
★
Na ekranu desktop kompjutera od polu-holo kristala je ljutito lice Domagoja Ličine. Njegov kreštavi glas odjekuje kroz štab Odjela za neobjašnjive fenomene.
– Subjekt jedan izvršio samoubistvo a subjekt broj dva nestao?! Druže Džanko, za ovo ću smatrati vas lično odgovornim!
Gliga, Kaćanski i Antica sede sa strane, za svojim stolovima, i slušaju razgovor između Jugoslava, Majde i Ličine preko „Kurira“, jugoslovenske verzije „Zooma“.
Ličina sada postaje zloban. I ličan. – Sada vidim da nije slučajna ta interna šala u Službi sa premeštanjem u „Odjel za neobjašnjive fenomene“…
Štreberi su besni zbog ove opaske. – Šta, kao, mi smo ta… šala? – mumla Kaćanski nezadovoljno.
– … Hoću reći, pre no što je taj odjel prestao da bude šala zbog… Eeee, nesrećnih okolnosti koje su nas zadjesile oko portala.
Jugoslav Džanko samo klima glavom. Majda je u prilici da posmatra „pravog komunistu“ i tu, čuvenu „samokritiku“ kojoj se najmanje polovina Jugoslavije podsmeva. I to sa pravom, jer Jugoslav, videćemo, laže kao pas.
– Prihvatam odgovornost, druže Ličina, i spreman sam da odgovaram kako god treba. Ali naći ćemo ga. Beogradska policija ima opis. Čovek tako… neobičnog izgleda ne može dugo proći neopažen.
Majda, na sopstveno iznenađenje, mora sebi da prizna da joj je Jugoslava pomalo i žao. Pokuša da mu pomogne.
– Pogotovo tako… dezorijentiran. Ne može se on snaći u… našem svijetu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
