Izgleda da Orbanova vlast više nije nedodirljiva

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Janauarsko izdanje pogledajte OVDE.

Pišu Ambr Bruneto & Korentan Leotar, doktorantkinja političkih nauka u Evropskom centru za sociologiju i političke nauke (Pariz 1 Panthéon-Sorbonne) i glavni urednik Courrier d’Europe centrale (Budimpešta)

***

Jedna Škoda oktavija se zaustavlja. Kada iz nje izađe Peter Mađar, tehničar mu namešta bubicu i daje znak za početak jednočasovnog prenosa uživo na Fejsbuku, trećeg tog dana. Političar koji na parlamentarnim izborima 12. aprila namerava da preotme premijersko mesto Viktoru Orbanu započinje nastup. Pred detetom koje u ruci drži mađarsku zastavu i nekolicinom radoznalih, pozdravlja mali odbor za doček, koji deli magnetiće i časopis stranke Tisa (Poštovanje i sloboda, desni centar). U domu kulture, dvesta ljudi je zauzelo mesta kako bi videlo čoveka koji tvrdi da želi da zemlju oslobodi „malog sultana i njegovog sistema nacionalnog kriminala“.

Išašeg, varošica od jedanaest hiljada stanovnika, tridesetak kilometara istočno od Budimpešte, jedna je od poslednjih etapa „Obilaska Mađarske za osamdeset dana“, koji bi prekosutra trebalo da se završi u velikom stilu u prestonici. „Bili smo u svakom kutku zemlje, u najzabačenijim selima, tamo gde Orban ni bilo koji drugi političar nikada nije kročio, da bismo pitali ljude šta ne valja, gde ih boli, šta im nedostaje i kako možemo da im pomognemo. (…) A imam lošu vest za ‘velikog vezira’: sela mu poručuju da mu je vreme isteklo!“, uzvikuje četrdesetčetvorogodišnji advokat, koji je početkom 2024. raskrstio sa Fidesom, nacionalno-konzervativnom partijom na vlasti.

Izbori se dobijaju daleko od prestonice. Od 9,5 miliona stanovnika, trećina živi u jednoj od 2.886 opština sa manje od 5.000 stanovnika, najteže pogođenih deindustrijalizacijom devedesetih, nestankom zadruga i urušavanjem javnih službi. „Ruralne oblasti zemalja bivšeg sovjetskog bloka nesumnjivo su najveći gubitnici duboke ekonomske i političke transformacije izazvane promenom režima“, podsećao je geograf Balint Čatari sa Univerziteta u Segedinu. Propadanje javnih usluga i lokalnih radnji dodatno se ubrzalo tokom pandemije kovida-19, rasta cena energenata i poskupljenja života povezanog s ratom u Ukrajini, uz rekordnu inflaciju od 56 % od 2019. godine. Pristup zdravstvenoj zaštiti se pogoršao: broj upražnjenih ambulanti porodične medicine utrostručen je između 2016. i 2024, prema podacima Centralnog zavoda za statistiku (KSH). Odlazak mladih i manjak dobro plaćenih poslova produbili su jaz između Budimpešte i ostatka zemlje, gde su zatvorene stotine pošta, kao i svaki drugi bistro u poslednjih petnaest godina.

Moćne klijentelističke mreže

Iako se stranka Tisa pojavila u javnosti tek u proleće 2024, vodeće agencije za ispitivanje javnog mnjenja već mesecima je stavljaju na prvo mesto, ispred Fidesa. Iz oportunizma, mnogi levičarski ili liberalni birači svrstavaju se uz Mađara, koji se čini kao jedini sposoban da porazi Orbana. Žuđa Vereš, međutim, podržava ga iz uverenja: „Ja sam levičarska budimpeštanska ‘intelektualka’, ali ne pripadam tom snobovskom krugu koji ne mari za siromaštvo, i savršeno razumem zašto ljudi na selu podržavaju Petera Mađara. Mađarski liberalni intelektualci su veoma oholi, ali promena režima neće doći od njih, već od masa sa sela koje oni preziru.“