Tekst koji je objavio The Atlantic za Velike priče priredila je Jelena Luković.
Godine 1978, Bogdan Klimčak napustio je Sovjetski Savez i zatražio politički azil u Iranu. Rođen je u blizini Ljvova, u ukrajinskoj porodici, koja je 1949. deportovana u Habarovsk, na ruskom Dalekom istoku, nakon hapšenja njegovog brata zbog „ukrajinskog nacionalizma“.
Ali nije se zaustavilo samo na bratu. Klimčak je 1957. uhapšen zbog „antisovjetske agitacije“, i nakon puštanja na slobodu ostao je pod stalnom prismotrom. Nakon što je pobegao preko granice i pošto su ga Iranci vratili, završio je u logoru imena Perm-36, jednom od poslednjih velikih političkih zatvora u Sovjetskom Savezu. Tu je ostao sve do 1990. godine, kao jedan od poslednjih sovjetskih političkih zatvorenika.
Tri decenije otkako je Klimčak oslobođen, dogodilo se štošta – Perm-36 je postao uspešan muzej i mesto sećanja, primajući desetine hiljada posetilaca, uključujući grupe školaraca svake godine. Onda je 2014. muzej ugašen. Ruski bivši zatvorenici i istoričari objavljivali su memoare i istorije Gulaga, održavali konferencije, pravili izložbe, snimali dokumentarne filmove. Poslednjih godina, njihove organizacije su zabranjene a njihovi lideri prognani ili ignorisani.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
