Ne ovde, ne u našoj zemlji, ne na našim plažama

Specijalno za Velike priče, piše australijski novinar našeg porekla (ime poznato redakciji)

*** 

Sve je ličilo na uobičajeno nedeljno popodne u Sidneju. Još varljivi početak australijskog leta i 32 celzijusa u hladu došli su posle par kišnih i vetrovitih dana kao savršena pozivnica za desetine hiljada ljudi da se sjate na dugačke peščane plaže duž prestižnih istočnih predgrađa najlepše luke Petog kontinenta.

Početak je i Hanuke, jevrejskog praznika koji simbolizuje otpornost i pozitivnost, pobedu svetlosti nad tamom. Kako Jevreji čine značajan udeo populacije na istoku Sidneja, lideri zajednice odabrali su kultnu plažu Bondaj za obeležavanje prvog predvečerja proslave, dodajući još više svečarskih boja na već koloritnu pozadinu.

Dok je sunce bacalo poslednje zrake ka obali, pojavila su se dva nezvana gosta u crnim majicama. Odjeknuli su pucnji iz sportske lovačke puške i poluatomatske sačmare.

Dok je većina bezbrižno mislila da počinje još samo jedan u nizu nadaleko čuvenih sidnejskih vatrometa, začuli su se krici strave sa travnjaka koji vodi ka plaži. Prve žrtve krvavog pira oca i sina, Sadžida (50) i Navida (24) Akrama.

„Ne, to ne može da se desi u Australiji. Pogotovo ne u hedonističkom Sidneju, na plažama koje su simbol prestiža ovog grada“, krilatica je koju su lokalci izgovarali godinama, slušajući vesti kako su tamo negde preko Pacifika, u Americi, nedužni đaci i studenti gubili živote u pucnjavama.

Nažalost, desilo se. Stradalo je 15 posetilaca prve večeri festivala „Hanuka pored mora“, među kojima i 10-godišnja devojčica Matilda. Ubijen je i jedan od napadača, a još tridesetak ljudi zbrinuto je u bolnicama širom Sidneja. Zločin kakav Australija ne pamti od aprila 1996, kada je tada 29-godišnji Martin Brajant ubio 35 i ranio 23 osobe u Port Arturu na Tasmaniji.