Drugi nastavak naučno-fantastičnog romana “Crveni”. Po motivima scenarija „Crveni“ Srđana Dragojevića
Polazeći od naučne hipoteze o postojanju paralelnih univerzuma, odnosno od pretpostavke da pored ovog našeg postoje i drugi svetovi, sa sopstvenom istorijom i stvarnošću, Srđan Dragojević napisao je zanimljiv i uzbudljiv roman.
Roman „Crveni“ ja vidim u istom tematskom i idejnom nizu, u njemu prepoznajem isti duh gorčine i nostalgije, kao u mom omiljenom Dragojevićevom filmu „Atomski s desna“.
Upoređujući svet i život u SFRJ DIMENZIJI, to jest u Jugoslaviji koja se nije raspala, i u EX-YU DIMENZIJI, ovoj u kojoj živimo, podseća nas šta smo izgubili.
Pokazuje nam kako bi bilo, i kako ne bi bilo, samo da smo onda, u presudnom času, imali više sreće. Ili više pameti i hrabrosti. Tera nas da se zamislimo, možda da uzdahnemo i zažalimo.
Posebno su potresni, i puni teskobe, susreti junaka sa samim sobom iz druge dimenzije. I baš ti susreti otvaraju ono možda najvažnije od brojnih pitanja koja se javljaju tokom čitanja ove knjige: Da li okolnosti formiraju čoveka, čine da bude ovakav ili onakav, ili je čovek u stanju da ostane suštinski isti bez obzira na svet koji ga okružuje i na uslove života? Verujem da će nam svoj odgovor, svoje viđenje čoveka, autor dati u drugom delu romana.
A taj drugi deo, priznajem, čekam sa nestrpljenjem.
Ljiljana Habjanović Đurović
★
POGLAVLJE 5
U podnožju stepenica koje vode u muzej, Jugoslav Džanko predaje pukovniku Belanu svetleću, polu-holo iskaznicu Udarne grupe Državne bezbednosti, kao i opasač sa „zastavom 120“.
KA-BUUUM!
Zaspe ih staklo od vrata muzeja uz snažnu detonaciju. Oblak dima sukne kroz slomljena vrata.
Jugoslav uzdahne, gledajući Belana.
– Sad proveri lepo onog na stepeništu i njegov pojas sa eksplozivom. I ne tražim „hvala“ što sam tebi i još desetorici spasao život. Sve je to u opisu posla.
Jugoslav stavi pesnicu na slepoočnicu. – Služimo narodu! – Pa se okrene i počne da se udaljuje od muzeja fudbala.
Senka sumnje pređe preko Belanovog lica. On drekne na nekoliko preživelih specijalaca koji, gušeći se od dima i zaslepljeni eksplozijom, izlaze kroz ostatak muzejskih vrata.
– Pazi! Jebo te Šime Đodan!
Ali kasno! Obnevideli specijalac zakači telo ubijenog teroriste i stane čizmom na detonator.
Pukovnik se baca iza džipa. Odjekne još jedna eksplozija, mnogo jača od prve i impresivna građevina u obliku fudbalske lopte u momentu ostane bez svih staklenih površina.
Sitni komadi stakla zaspu kombije ali i Jugoslava, koji ostane na otvorenom, nekoliko koraka dalje.
Nešto ga pogodi u glavu i on padne na pod, uhvativši se za teme.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
