U noći kada su igrali Arsenal i Bayern, dve najbolje ekipe na svetu, ja sam bio prikucan za TV – ali ne zbog te utakmice, već zbog one na Anfieldu, željno iščekujući novi kiks Liverpola, ovoga puta protiv PSV-a.
Šta ću, volim da im ne ide, bude mi toplo oko srca. Kao i svaki put ove sezone, tim Arnea Slota pomerio je granice i uspeo da me iznenadi koliko je loš, jer – bilo je lako predvideti da tim iz Eindhovena može da zada novi udarac ‘Poolu, ali ovoliko slaba utakmica je bila iznenađenje. Posle ranog gola Perišića iz penala, domaća ekipa uspela je brzo da izjednači preko Szoboszlaija, a onda da do kraja poluvremena preuzme stvari u svoje ruke i ostvari relativno smislenu kontrolu utakmice i delovalo je da PSV može da bude zadovoljan što je na pauzu otišao s nerešenim rezultatom.
Onda – nakon što su 15 minuta proveli nešto pričajući sa svojim trenerom – nisu uspeli da kvalitet i energiju iz dobrog dela prvog prenesu u drugi deo, koji će i izgubiti 0:3. Upravo o tome i želim da pišem, o treneru, koji je potpuno izgubio kompas i narodski rečeno – ne zna gde udara.
Štedeo sam i u šampionskoj sezoni pohvale na njegov račun i pokazalo se da je bilo razloga za to. Jeste LFC prvi deo prošle sezone izgledao impresivno, ali to je bio miks par faktora – najvažniji je onaj da je Klopp iza sebe ostavio izuzetan tim, pun dobrih igrača i odličnu atmosferu, što je za novog šefa mnogo bitno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
