Boris Dežulović je pre nekoliko nedelja došao u Beograd da bi promovisao svoju novu knjigu “Tko je taj čovjek” u kojoj se ponovo bavi zlom, vrhunski napisanim štivom o minhenskom puču 1923. i Nemačkoj neposredno pre dolaska Hitlera na vlast. Uoči promocije sedeli smo u novom kafiću kraj palate “Beograd”. Proveravao je konekciju jer je to veče igrao Hajduk. Rekao je da će na kvarno baciti oko na rezultat dok bude trajala promocija. Mislim da se ipak suzdržao, ili sam ja propustio taj trenutak. Kada se promocija završila, znao je rezultat, tako da… Napuštajući SKC setio se osamdesetih godina kada je u Beograd dolazio na koncerte upravo na ovom mestu.
Dan nakon promocije snimali smo podkast za Velike priče iz kojeg donosimo delove.
O novom romanu i paralelama sa današnjim svetom
Kada sam zamislio pre ravno dvadeset i pet godina priču mog novog romana “Tko je taj čovjek”, to je bila jedna univerzalna priča o zlu. A univerzalno zlo je, da, naravno, nemački Firer iz 20-ih godina, koji je ikonografsko univerzalno zlo, po nekom konsenzusu je najveći zlikovac koji je ikad hodao po ovom svetu. Ali nisam imao u vidu direktnu paralelu sa našim vremenom. Jer kad mi je ta ideja sišla s uma, ni Evropa, a ni svet nisu izgledali ovako kako izgledaju danas. Mene je naprosto sustigao moj vlastiti roman. Priča se dešava dakle u Minhenu i u Berlinu, 1923. i 1924. godine, u vreme samog rađanja nacizma.
I onda me je sustiglo vreme i pisao sam na tačno stotu godišnjicu. Ali da, stvar više nije bila samo kalendarska, dogodilo se da je taj današnji svet počeo strašno da liči na onaj svet iz 1924. Strašno je puno paralela, ti imaš jednu Nemačku poniženu, imaš izolacionističku Ameriku s druge strane Atlantika, imaš Izrael, naseljavanje Palestine, imaš Rusiju, veliku Rusiju koja se ponovo stvara tamo zadnjih dana Lenjina i prvih dana Staljina, Ukrajina, Krim, svi toponimi i opšta mesta današnjice bili su pre sto godina jednako opšta mesta spoljnopolitičkih rubrika novina. Pa onda naravno fantastičan tehnološki napredak iz dvadesetih, pa neverovatne kulturne, umetničke, čak i seksualne slobode. I u svemu tome potpuno jedna sjebana radnička klasa, taj takozvani fantomski mali čovek, koji je sjeban i u Rusiji artikuliše svoj bes u komunizam, a u Nemačkoj u nacionalsocijalizam.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
