Lično Aleksandar Vučić prvo zabrani izvoz naoružanja i municije bilo kome i bilo gde i zatim ponudi svima iz EU da uzmu sve što žele. Zainteresovanoj i stručnoj javnosti nije jasno šta se to u stvari dešava. Izvesno je da je od 23. juna pod zabranom izvoz osim ponekog izuzetka sa posebnim dozvolama državnog vrha, pardon, jednog čoveka.
Poslovi su stali, novac ne dolazi do proizvođača koji žive od vazduha, firme registrovane za promet NVO (naoružanje i vojna oprema) ostale su bez posla i gube poverenje na tržištu. Plate, računi i porezi treba da se plate, a prihoda nema zbog više sile. Karma – do neba se čuje kako cmizdre iz nekih firmi bliskih vlastima jer je sve stalo, a do juče su hvalili vizionarstvo vođe. Doduše stradale su i fabrike i firme koje nisu povezane sa SNS-om. Svi su sada u istom košu.
U više prilika slušali smo Vučića kako tvrdi da protiv interesa naše odbrambene industrije rade bugarske firme, da afera “Krušik” ima neke strane korene, a sada se tržište potpuno prepušta konkurentima bez čistog motiva.
Kriza narasta, a zasada nema čak ni pravnog osnova za blokadu izvoza jer se radi samo na osnovu usmene odluke nenadležnog lica. Kao i u svim ostalim oblastima života i rada u Srbiji, usmena naredba iz Kabineta tumači se kao Božja volja. Što ima tu da se obrazlaže kada je Vučić 23. juna rekao da je država (čitati – on) obustavila sav izvoz – “Mi smo sada zaustavili bukvalno sve i šaljemo našoj vojsci”. Naravno, to nije istina jer puno sredstava koja se izrađuju u domaćoj industriji nije uvedeno u naoružanje Vojske Srbije, ali nema veze, ionako laže se o svemu i svačemu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
