Imao je ovaj El Clasico sve što smo mogli poželjeti. Tamo još od predigre, ne samo ove sedmice nego ako hoćete i u čitavoj prošloj sezoni, pa preko uzbudljivog početka, silnih intervencija VAR-a, jasnih ideja pa onda i malo divljeg fudbala, odličnog i manje dobrog fudbala, onda i prilično zanimljive završnice, pogotovo jednom kad se utakmica završila i igrači su imali vremena međusobno, nazovimo to tako, popričati.
Na kraju krajeva – 37 šuteva, tri gola, još tri poništena, penal i to promašen, pa još i crveni karton. El Clasico je bio i zabavan i poučan, a bolje od toga ne može.
I prije utakmice smo znali koliko ova pobjeda treba i koliko može da znači Real Madridu. Prije svega zbog činjenice da su prošle sezone izgubili sva četiri El Clasica, i to, što volimo da iskoristimo frazu, bez ispaljenog metka. Klubu je trebalo da pokaže da je ova sezona drugačija, ali realno trebalo je ovo mnogo i Xabiju Alonsu.
U Madrid je došao sa velikom reputacijom iz Leverkusena, s još većim očekivanjima Bernabeua, i započeo nešto što je u principu izgradnja, uslovno rečeno, novog Reala. I većina toga ide po planu, ali u velikim, najvećim utakmicama koje je igrao do sada, stvari su štekale.
Prva prilika bilo je Svjetsko klupsko prvenstvo, a tamo je lako pao od PSG-a (4-0), pa je onda pao i na prvom velikom ispitu u La Ligi, kod gradskog rivala Atletica (4-2). Zato je ovo bio najvažniji ispit i njega je položio.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
