Tetanus je tipična ratna zaraza. Ništa čudno: kada je mnogo ranjavanja, bude i mnogo tetanusa. Dešava se da neko i u miru oboli od „zlog grča“, našeg narodnog izraza za bolest čiji naziv vuče svoj koren iz starogrčkog i latinskog glagola istezati se. Oboleli po pravilu budu stariji ljudi, od čije je poslednje vakcinacije proteklo više decenija.
Neobično je što se sada – kako je šira javnost nedavno saznala – u bolnici sa tom dijagnozom našao sedmogodišnji dečak. Saopšteno je da, shodno očekivanju, nikada nije bio vakcinisan protiv tetanusa. Ako za taj propust nema – a malo je verovatno da može da bude – opravdanja, svi odgovorni, pre svega roditelji, ali i nadležni lekari, nose na duši pokušaj ubistva iz nehata. Ostaje da to argumentujemo.
Tetanus je zarazna, ali nije prenosiva bolest. Njen izazivač je bakterija sposobna da u obliku spora dugo opstane u spoljnoj sredini. Normalan je stanovnik organa za varenje konja i drugih životinja, a nalazi se i u crevima čoveka, naročito u tzv. tetanogenim područjima, gde se na njivama razbacuje prirodno đubrivo. Dešava se da čovek, kada pojede neopranu voćku, unese spore tetanusa, ali tada nema nikakve štete po domaćina, bar što se tiče te bolesti. Uslov da dođe do zaražavanja je da ulazno mesto bude povređena koža ili sluznica.
Kao idealne opisuju se ubodne rane, jer se uzročnik razmnožava u odsustvu kiseonika. Unet zemljom, prašinom, ugrizom, ostacima životinjskog ili ljudskog izmeta – ali i iglom intravenskih narkomana, obrezivanjem i pobačajem, obavljanim pod nehigijenskim uslovima – on ostaje na mestu dospeća, a po celom organizmu se širi i kliničku sliku izaziva njegov toksin.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
