Lijepo nam je Gil Scott-Heron govorio da se revolucija neće vidjeti na televiziji. Javier Tebas puše se demokratijom i transparentnošću, ali kada treba uraditi ono što se samo njemu – dobro, i onima koji će zaraditi – sviđa, onda su i diktatorske metode sasvim u redu.
Znate već priču o tome da će Villarreal i Barcelona svoju prvenstvenu utakmicu odigrati u Miamiju. Računica La Lige je jasna – barem u nečemu mogu da preteknu englesku Premier ligu i donesu nešto novo na američko tržište. Da donesu pravu, prvenstvenu utakmicu na američko tržište, a zauzvrat dobiju promociju, priliku za marketinško širenje i šta sve već ne.
Igrači su na samim utakmicama rekli šta misle o tome. U protestu je sudjelovala čak i Barcelona, čiji fudbaleri su diplomatski objasnili da su imali “obavezu pridružiti se kolegama profesionalcima”. A oni su odlučili propustiti prvih 15 sekundi svih utakmica, tako što su prosto odbili odigrati ih. Međutim, televizijski prijenosi u to vrijeme pokazivali su ili centar terena ili stadion s vana; ukratko, prosto su pokušali ignorisati da se nešto dešava.
Igrači su u ovome stali uz navijače, ali suština čitave priče ipak je mnogo dublja. U Barceloni ne skrivaju da im je ova ideja savršena, jer su on “globalni klub s ogromnim brojem navijača kojima utakmica ovako postaje lakše dostupna”. Što je, dakako, samo po sebi nonsens, ali kada se na to doda i (nepotvrđena) informacija da će La Liga prebaciti pet miliona Kataloncima, jasno je gdje vide prednost. S druge strane, Fernardo Roig vidi prilku za konkretniji ulazak na američko tržište, ne naravno za Villarreall, nego njega samoga i njegov biznis.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
