Stvar je bila sasvim jasna: utakmica sa Albanijom bila je apsolutni must win za fudbalsku reprezentaciju Srbije iz toliko razloga. Utakmica se završila porazom i kompletnom blamažom na toliko nivoa.
Posledice su tekođe sasvim jasne: Šanse srpskog tima da zaigra na petom od šest poslednjih Mundijala potonule su brzinom kojom kamen nestaje sa površine vode. Nacija je pretrpela još jedan u nizu udaraca koje joj ove jeseni nanose sportisti.
I da ne zaboravim najvažnije, Dragan Stojković više nije selektor. Piksi je tonom kakav još nikad nije imao, hladnim i sasvim racionalnim, objasnio da neće sa ekipom ni do Andore, tri dana kasnije.
“Mislim da je potpuno iracionalno da putujem sa ekipom”, odgovorio je on na direktno postavljeno novinarsko pitanje tokom subotnje konferencije.
Jer odlazak čoveka koji je od heroja nacije u prvih 20 meseci mandata postao simbol svega pogrešnog u srpskom društvu jeste bio najvažniji.
Bio je toliko važan da se brat bratu pola nacije najpre nadalo, a zatim i radovalo neuspehu sopstvenog državnog tima, i to ništa manje nego protiv selekcije zemlje sa kojom je Srbija, svidelo se to meni, tebi ili nekom trećem, i dalje u krvnoj zavadi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
