Tvoje devojčice 21. veka

Već dugo želim da napišem jedno pokajničko pismo: Tejlor, izvini što te nisam volela i što sam se o tebi tako negativno izražavala u novinama i u svojim tekstovima, Tejlor, ti si velika zvezda i trebalo je više da te cenim, Tejlor, od kraja leta 2024. do početka jeseni 2025. slušam samo tvoju muziku. Ko prizna, pola mu se prašta, kažu, a Tejlor Svift definitivno ne interesuje mišljenje jedne mlade spisateljice sa Balkana o njoj. Ipak, draga Tejlor, postala si veliki, pa čak i sastavni deo mog života.

Ne znam da li me je na tebe bespovratno navukla Amerika, moja drugarica Amanda koja tvoje postere ima okačene u sobi, niz dilema i oklevanja pred slamanje srca, potreba za utehom ženskog vokala ili jesenji predeli Srednjeg zapada dok se u kolima vozim sa Darijen Vilson i sa radija čujem tvoj glas kako peva o flanelskim košuljama i cimetu. Draga Tejlor, priznajem ti – pobedila si moju pretencioznost. Draga Tejlor – još više, priznajem ti, i pre si pobedila ceo svet, a danas si pobedila samu sebe.

Tejlor je objavila novi album “The Life of a Showgirl” kojim je zasigurno pokosila sve one koji su je godinama voleli. Nakon nešto baladičnijeg “Tortured Poets Departmenta”, došao je niz pesama koje su slatke, zabavne, pop i veoma ozbiljne, sve ono što Tejlor Svift zapravo jeste i sve ono što je predstavljala od svog početka.

To nije više album tinejdžerke kantri pevačice iz Nešvila, nije ni album depresivne poetese u dvadesetim i ranim tridesetim (takvom smo navikli da je doživljavamo kroz poslednjih pet ili šest albuma).

Ono što je bitno drugačije od čitave ove pozicije jeste jedan zapanjujući momenat samoaktualizacije, jednog sigurnog glasa žene koja razume da je to što jeste i da od toga nema dalje, žene pomirene sa svojom sudbinom i žene koja se polako lišava svih onih strahova koji su je kočili – straha da je nedovoljno dobra za ljubav, večnost ili miran život. Ali, ajmo polako. Šta znamo o Tejlor u proteklim mesecima i tokom proteklih godina?