Uzavrela atmosfera u Srbiji od kraja prošle godine navodi čoveka da pogleda kako se drugde u svetu odvijaju, kako se sprečavaju i s kakvim posledicama po zdravlje i život se završavaju neredi, pobune i slični izrazi narodnog nezadovoljstva. Razlikuju se društvene okolnosti, kulturološki obrasci, uzroci i povodi nereda, pa i načini njihovog ispoljavanja.
Treba imati u vidu da su mirni protesti, nemiri, pobune, građanski i drugi ratovi sukcesivne faze procesa koji se odvija uz postupan porast nasilja. Važno je na vreme prepoznati tu dinamiku i naći načina da se dalji razvoj događaja predupredi na civilizovan način. U Srbiji još nije došlo do masovnog prolivanja krvi, a politička ubistva, obračuni kriminalaca uvučenih u političke igre („janjičari“, „kavčani“, „škaljarci“) i slanje ljudi u smrt radi politikantskog kalkulisanja (Banjska) još uvek predstavljaju niz – doduše učestalih i zabrinjavajućih – ali pojedinačnih incidenata.
Teoretski pogled na socijalne nemire i nasilje
Kada čovek pregleda klasičnu popularno-naučnu literaturu, iskače teza Hane Arent o banalnosti zla. Ona tvrdi da izvršioci nedela, uključujući čak i masovne zločine, nisu monstrumi u ljudskom obliku, već obični ljudi. U knjizi „Ajhman u Jerusalimu“, Hana Arent ovog izvršioca „rešenja jevrejskog pitanja“ vidi kao činovnika spremnog da poslušno sprovodi naređenja, a nesposobnog da se na suđenju suoči sa posledicama svog delovanja.
Podstaknut suđenjem nacistima i njihovim ponašanjem, psiholog Stenli Milgram izveo je pre više od 60 godina seriju danas klasičnih eksperimenata o spremnosti „normalnih“ ljudi da se pokoravaju autoritetu, bez obzira na štete po druge ljude. Ispitanicima je data uloga učitelja koji strujnim udarima kažnjavaju učenike za pogrešne odgovore. „Učitelji“ su okrutno uključivali fiktivno strujno kolo kadgod bi „učenici“ pogrešili, ne osvrćući se na njihove krike, vapaje i zapomaganja. Srećom, struje nije bilo, a ulogu učenika preuzeli su glumci, angažovani da se ponašaju kao žrtve.
Milgramov zaključak je da moralne stege popuštaju kada čovek, svesno ili nesvesno, odgovornost za svoje postupke prepusti nekom drugom – političkom vođi, sveštenom licu ili poslodavcu. Tu je i spas od tonjenja u nečovečne postupke – treba kod sebe i drugih razviti sposobnost prepoznavanja granica poslušnosti koje se ne smeju preći.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
