Šta sam sve video u istraživanjima nad ljudima

Nedavno sam pisao za Velike priče o surovim eksperimentima na ljudima – bez njihove saglasnosti – i o etičkim normama vremenom proisteklim iz tih sramnih iskustava. Želja da se šire granice znanja zakoračenjem u nepoznato, s jedne strane, a svest da se ne nanese šteta pacijentu, s druge strane, zadiru u daleku prošlost. Lekari su sticali iskustva kako seciranjem umrlih, tako i lečenjem hospitalizovanih bolesnika. I u jednom i u drugom slučaju, taj – namerno ćemo upotrebiti otuđen termin – „klinički materijal“ regrutovan je iz redova sirotinje.

Tako je bilo pre 300, 200 i 100 godina, a tako je i danas. S obe strane Atlantika bilo je bolnica za siromašne gde su oni dobijali neophodnu negu, a služili su za podučavanje mladih lekara i za istraživačke poduhvate njihovih učitelja. Jedan od mnogih primera izvučenih iz tame istorijskog zaborava predstavlja nastojanje američkog hirurga Simsa da reši problem veziko-urinarne fistule, stanja kada mokraća delimično ističe kroz vaginu, a menstrualni i drugi odliv kroz uretru. On je u tome uspeo, ali tek pošto je, u preanestezijsko doba, bar 30 puta sekao „na živo“ jednu nesrećnu ropkinju s američkog Juga. Spasao je inkontinencije, infekcije i rane smrti nju, ali potom i bezbrojne druge žene sa tim problemom, sve do današnjih dana.

Jedan drugi primer iz sadašnjeg vremena odnosi se na monoklonska antitela. Ona se koriste u medicini već relativno dugo, ali je trebalo ispitati novu klasu ovih lekova. Preklinička ispitivanja nisu signalizovala bilo kakvu opasnost, majmuni su dobro podneli tretman, pa se prešlo na prvu fazu kliničkog ispitivanja. Nažalost, od osam mladih Britanaca, šestoro koje je dobilo lek završilo je na aparatima za mehaničku ventilaciju, a dvoje izloženo dejstvu placeba prošlo je bez posledica.

Zaključeno je da nije bilo grešaka u pripremi samog preparata i načinu davanja, već da je u pitanju nepredvidiva reakcija kod ljudi. Ogled je trajno obustavljen. Reč je bila o dobrovoljcima. Oni su upozoreni da je moguća tzv. citokinska oluja ili slična jaka reakcija imunskog sistema, ali ih je privukla nagrada od 2000 funti. Dakle, mora da su materijalno loše stajali, pa im je ponuđeni novac bio primamljiva finansijska naknada za strah.