U Grlićevom filmu “Štefica Cvek u raljama života” ima jedna scena u kojoj zagrebačko društvance karta za stolom, pa Cintija Ašperger pita Mladena Raukara – “je l’ Rade Šerbedžija stvarno pije”. Profesor odgovara nonšalantno, “ma on je glumac, pa svi oni piju”.
A onda ona nastavlja još radoznalijim tonom – “a kaj je istina da je on Srbin!?” Raukar opet rutinski odmahuje rukom – kao, to je općepoznato:. “Ma je, ali čist dobar glumac, ne?”
Rajko Grlić i Dubravka Ugrešić u tom su fillmu karikirali, tada još tihe, jugoslavenske nacionalizme, igrali su se s predrasudama i stereotipima, među kojima je u povijesti ostao upamćen legendarni “Trokrilni”, Bata Životinja, s onim genijalnim rečenicama: “Karaću te. Izistinski, bez foliranja. Karaću te dva sata u cugu… Ma kakvi! Karaću te celu noć… dok ti ne dođe tetka iz Bosanske Krupe.”
Tu je scenu, samo za Batu, napisao Rajkov prijatelj Srđan Karanović.
Prošlo je čak 40 godina od snimanja tog filma – da, bogami, vrijeme leti – a Cintijino pitanje i dalje je aktualno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
