Za uspeh u učenju, sportu, na poslu, u odnosu sa ljudima, potrebne su sposobnosti, inteligencija, veštine, znanje i, naravno, visoka motivacija. Ali sve to nije dovoljno. Neki ljudi sa solidnim sposobnostima, znanjima i željom za uspehom, ne uspevaju da ostvare svoj cilj, dok drugi, sa gotovo istim mogućnostima sa lakoćom uspevaju. U čemu je stvar? Da li zbilja o ishodu odlučuje puka sreća? Šta to nedostaje “baksuzima”? Koji je to mali ali važan tajni sastojak potreban za uspeh?
Dva načina tumačenja uzroka nevolja
Istraživanja i teorija na njima zasnovana kažu: “optimizam”! To je taj nedostajući element u formuli za uspeh i sreću u životu. Ličnosti se razlikuju po načinu gledanja na svet, na svoje mogućnosti, kao i na način na koji doživljavaju i tumače svoj neuspeh. Nema pojedinca koji nije doživeo neki poraz, svi smo mi imali više različitih manjih ili većih neuspeha. Ali, zapaža Martin Seligman, ljudi se razlikuju po načinu tumačenja prirode i razloga neuspeha. Neki ljudi su skloni da posle dva-tri neuspeha u nekom poslu, zauvek odustanu od daljih pokušaja, uvereni da su oni nesposobni za njega i da nikada, ma koliko vežbali, neće uspeti u tome, ali ni u mnogih drugim poslovima jer su “šeprtlje” ili “baksuzi”.
Ima osoba koje su probale, recimo, da skijaju, pa su posle nekoliko padova, što je razumljivo za početnike, odmah zaključile da su motorno nesposobne i odustale od daljih pokušaja. A neki drugi ljudi, međutim, makar pali i deset puta, nastavljaju uporno i dalje da pokušavaju, jer veruju da je neuspeh prolazan, i oni ubrzo savladaju ovu, kao i mnoge druge veštine.
Za svaki uspeh izuzetno je važna upornost, istrajnost. A ova dragocena osobina u velikoj meri zavisi od načina objašnjenja sopstvenih uspeha i neuspeha, kao i od naših očekivanja u suočavanju sa teškoćama i problemima. Ukoliko imamo optimistički stav u suočavanju sa teškoćama, očekivaćemo uspeh, rešenje problema, a ukoliko imamo pesimistički očekivaćemo poraz, a od tog stava u velikoj meri i zavisi (ne)uspeh.
Prema načinu gledanja na svet i načinu tumačenja povoljnih i nepovoljnih ishoda u životu, ljudi se dele na optimiste i pesimiste. Ovo je dosta dobro poznato, ali zahvaljujući savremenom američkom psihologu Martinu Seligmanu mi danas znamo da ove razlike u mišljenju nisu nešto nevažno, nego da imaju bitan i dalekosežan uticaj na čovekovo ponašanje i na uspeh u budućim poslovima i u međuljudskim odnosima. Osim toga, pesimističko i optimističko tumačenje nisu urođene i zauvek date osobine, već su to iskustvom i načinom posmatranja stečeni stilovi mišljenja koji se mogu i menjati.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
