Sreća i nesreća, večite reke razdelnice što razvrstavaju ljude. Nerazdvojivi i upleteni pratioci ljudskih života pred kojima nemoćno priznajemo da ne umemo da ih izbegnemo. Pisci, filozofi, govornici i pesnici, zaljubljeni i bespomoćni, proroci i vračare, pisali su, proricali, objašnjavali i podučavali ljude o sreći i nesreći. Hiljade ispisanih strana, milioni izgovorenih reči, kilometri oslikanih platna, bujice odsviranih taktova i otpevanih strofa. Večita inspiracija. Dragocena ljudska iskustva susretanja sa srećom i nesrećom.
Živimo u vremenu u kom se jake reči lako izgovaraju. Ništa značenje jedne reči tako ne banalizuje kao njena prečesta i teatralna upotreba. Ako bih bio cinik, rekao bih – dobro je da se previše ne slušamo dok razgovaramo.
Pogrešno je i nepravedno, problem, težinu, razočaranje ili neuspeh nazivati nesrećom. Oprezno sa rečima, posebno sa onim neizgovorenim, koje su zarobljene u misli i „unutrašnje” razgovore sa samim sobom. Takve imaju posebnu moć.
Ne bi valjalo nesreću prizivati i terati je da nas podseća šta je. Nesreća je duga, nije sreća pa da proleti, ona zna da spopadne i teško joj se oteti. Saživi se sa čovekom, u kosti mu uđe. Strpljiva je, kao zmija udav. Obgrli žrtvu i davi.
Svaki dan slušam o ljudskim sudbinama, ljudskim tugama i mukama. O raskršćima na kojima se biraju putevi života. I nek se ne ljute dragi ljudi sa kojima razgovaram, ali iskreno mislim da najveći broj njih nije nesrećan. Nesreća je teška bolest.
U čovekovoj suštini je traganje za srećom. Razni putevi vode ka njoj, a njena lica su jedinstvena i neponovljiva. Uglavnom budemo srećni kad smo voljeni, prihvaćeni ili pohvaljeni. Kad smo cenjeni ili makar nekritikovani. Srećni smo i kad se smejemo. Smeh je uvek vesnik sreće.
Neki ljudi ceo život posvete prizivanju sreće. Glumci, zabavljači i umetnici raznih vrsta trude se da je ljudima poklone. Učiniti ljude na sat ili dva srećnim veliki je dar. Zavidim talentovanima, iako se sa njima ne bih menjao. Istina je da ja većinom vreme provodim sa tužnima i ostavljenima, ali lečiti ljudima dušu vanredna je privilegija.
Stari Grci su imali boginju sreće Tihe. Mene, međutim, na sreću više asocira mit o Kairosu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
