“Ako ti je kad se petljaš u politiku…”, kaže moj komšija Siniša Livac. “Pisuj te tvoje knjige i gledaj si svoja posla, a politiku ostavi na političari.”
Podsetio sam komšu kako je Džordž Orvel u svom čuvenom eseju “Zašto pišem” tvrdio da ne postoji politički neutralna knjiga makar ona bila i telefonski imenik. Naravno, stari dobri Orvel nije mislio na dnevnu, stranačku politiku, nego na politiku u širem smislu. Jer kada se književnik bavi dnevnom politikom – to što piše nije književnost, nego pamflet. Ali u državi Srbiji važi ona stara vranjanska – “mož’ da bidne, al’ ne mora da znači”. Dakle, možeš ti da se ne baviš politikom ali drugi će vrlo lako pronaći političku konotaciju u tome što pišeš, makar to bila naučna fantastika ili istorijska fikcija.
A izgleda i da postoje političari koji čitaju knjige.
Donedavno sam mislio da je političar koji čita retka životinja, iz bajki i legendi, poput kiklopa ili jednoroga, ali ispostavilo se da neki vole da muče sebe na taj način, a ima čak i onih koji čitaju moje knjige. Svojevremeno sam za “Nedeljnik” napisao esej o domaćim piscima i njihovom fascinacijom dnevnom politikom ne sluteći da će i meni da se desi nešto što uvezuje moju književnost sa strankama, strančarenjem i političarima. Sad, za razliku od mnogih kolega, ja sam se ograničio na podršku grupama građana i nadasve – studentima.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
