Rusi na psihoterapiji

Počelo je jednostavnim pitanjem upućenim jednom psihoterapeutu: “Da li ti dolaze Rusi?”, a završilo se otkrićem da ne samo da su Rusi redovni na psihoterapiji kod mnogih njegovih kolega nego da u Srbiji radi i ozbiljan broj ruskih stručnjaka za mentalno zdravlje.

Kada se beži od rata, mnogo je problema i poznato je da ostaju rane i tragovi. Zato je u redu zapitati se sa kakvim problemima se Rusi u Srbiji obraćaju za pomoć kada se javljaju psiholozima, psihijatrima i psihoterapeutima. Ako znamo kakve brige muče naše komšije Ruse, možda će nam to pomoći da ih bolje razumemo jer, kako će reći naši sagovornici a skoro svi su Rusi i rade sa Rusima, javljaju se za pomoć. Stručnjaci za mentalno zdravlje najbolje poznaju taj “unutrašnji svet” a za Nedeljnik pričaju o tome šta muči Ruse kojima je sada Srbija adresa.

Poslednje tri godine u Srbiju su se preselile desetine, moguće i stotine stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, iz različitih zemalja, pre svega iz Rusije, Belorusije i Ukrajine. Među njima su klinički psiholozi, psihoterapeuti, psihijatri, koučevi. Zajednica je zaista velika i raznolika. Neki rade onlajn, neki lično, neki su zvanično zaposleni u lokalnim klinikama, a neki organizuju privatnu praksu ili edukativne programe, kaže Maiia Skliar, specijalista psihijatrije i psihoterapeut.

“Zaista nas ima ‘dosta’ – u smislu broja i aktivnosti. Ali ova zajednica je još uvek u procesu formiranja i integracije u lokalno okruženje – pravno, profesionalno, kulturno i etički. Ovo nije jednostavan, ali je zanimljiv put.”

Većina njenih pacijenata koji govore ruski napustili su Rusiju zbog rata. To su veoma različiti ljudi – po profesiji, uverenjima, društvenom statusu, ali kod mnogih postoje slične emocionalne i psihološke posledice. Najčešće tegobe sa kojima se sreću jesu jaka zabrinutost i anksioznost, gubitak podrške, depresija i osećaj krivice.