Dok Narodna banka Srbije razmatra da li da podigne kamatnu stopu, u pozadini te odluke često se ne čuje glas Jorgovanke Tabaković, već Džeroma Pauela – šefa američkog FED-a – koji se još uvek ne izjašnjava po pitanju referentnih kamata.
Američke državne obveznice su u finansijama ono što je EKG u medicini: instrument koji meri stanje celog sistema. Kad prinosi na obveznice rastu, ne raste samo cena zaduživanja za Ameriku, već se menjaju i globalni tokovi kapitala. Amerika ne mora ni da zna gde je Beograd na mapi, ali Beograd svakako prati svaki signal iz Vašingtona, od Trampovog tvita do tablice prinosa obveznica trezora.
Danas prinosi na američke obveznice skaču iako FED mesecima ćuti. Inflacija popušta, ali američka privreda usporava, realna kamata raste (kad kamata pojede inflaciju), a vratio se i Donald Tramp sa čuvenom “America First”: najavljene suludo visoke carine, trgovinski ratovi i sukob s centralnom bankom. Tržište se lomi pod neizvesnošću. Jedni kupuju obveznice verujući da dolazi preokret, drugi ih prodaju iz straha od inflacije i nestabilnosti. Rezultat? Dolar slabi, jer svi očekuju da će FED kad-tad početi da spušta kamate. Ali prinosi na obveznice rastu, jer Amerika je i dalje “sigurna kuća” za kapital. Imamo paradoks: slab dolar i visoki prinosi.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
