Kec iz rukava zove se – CPTPP.
Kao jedan od poslednjih aduta izvukla ga je Evropska unija u partiji carinskog pokera koju igra s američkim predsednikom Donaldom Trampom, čiji se završetak očekuje 9. jula.
CPTPP je skraćenica za Sveobuhvatni i progresivni sporazum o transpacifičkom partnerstvu (The Comprehensive and Progressive Agreement for Trans-Pacific Partnership), nastao 30. 12. 2018. godine, koji pokriva slobodnu trgovinu 12 zemalja: Australije, Bruneja, Kanade, Čilea, Japana, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura, Velike Britanije i Vijetnama, i drugi je najveći sporazum o ekonomskoj integraciji koji uključuje azijske zemlje (najveći je Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo – RCEP – koje uključuje zemlje ASEAN-a plus Australija, Kina, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja).
Keca iz rukava bacila je na sto pre neki dan Ursula fon der Lajen, predsednica evropske vlade, na samitu lidera EU u Briselu, kao inicijativu za uspostavljanje strukturirane trgovinske saradnje EU sa azijskim zemljama, što bi potencijalno moglo da znači i postavljanje temelja za alternativu eutanaziranoj Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO). Lideri EU razgovarali su o mogućnosti reforme institucionalnog okvira WTO, uključujući njene zaribale mehanizme za rešavanje sporova, da bi se popravio trenutni globalni trgovinski pejzaž. Fon der Lajenova je na tom sastanku predstavila različite opcije trgovinskih sporazuma (jedan od njih potpisan je krajem prošle godine s južnoameričkim Merkosur savezom).
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
