Za vakcinu protiv morbila zaslužan je i naučnik iz Srbije

John Franklin Enders rođen je 1897. godine u Konektikatu, u Sjedinjenim Američkim Državama. Premda je studije na Harvardu započeo izučavajući engleski jezik, impresije sa predavanja Hansa Zinssera, šefa katedre za bakteriologiju i imunologiju pri harvardskom medicinskom fakultetu, potpuno su izmenile njegov profesionalni izbor. Ovaj lični obrt, međutim, omogućio je i nastanak prekretnice istorije čovečanstva u borbi protiv jedne od najzaraznijih bolesti ljudi.

Kao i većina mikrobiologa tog vremena, i Enders se početkom svoje mikrobiološke karijere bavio usavršavanjem tehnika kontrole bakterijskih infekcija poput tuberkuloze ili pneumokoka. Međutim, virusne infekcije koje je tokom svog rada zapazio kod mačaka, zadržale su ga u domenu virusologije do kraja njegovog istraživačkog puta.

Za razliku od bakterija koje se mogu kultivisati, odnosno uzgajati na jednostavnijim hranljivim podlogama, te tako i izučavati, kod virusa je to mnogo kompleksnije. Osim hrane, virusima je za umnožavanje i održavanje vrste neophodna ćelija. Bez ćelijskih mehanizama, virusi su nesposobni za preživljavanje. Ovo znači i da je svaki laboratorijski pokušaj ispitivanja, manipulacije ili uzgajanja virusa mukotrpan proces. Jer ne samo da imate zadatak da virus održite živim, već taj isti zadatak mora biti ispunjen i za sve ćelije u kojima ispitujete virusne funkcije. U prvim decenijama prošlog veka na ovome je radilo mnogo naučnika. Enders je svoj uspeh beležio već četrdesetih godina, kada ga je na tom putu usporio početak Drugog svetskog rata.

Zahvaljujući svojim prethodnicima i njihovim pionirskim izumima poput vakcine protiv variole vere ili uspehu transfera virusa malih boginja iz krvi obolele osobe u zdrave jedinke, Enders je sa svojim kolegama osposobio i usavršio metode laboratorijskog uzgoja virusa malih boginja, odnosno morbila. Za svoja naučna dostignuća odlikovan je Nobelovom nagradom 1954. godine.