Dok zahvaljujući ubrzanom razvoju tehnologije i nauke lista zdravstvenih dijagnoza raste, i dok je sve više dostupnih lekova koji leče nekada najteže i smrtonosne bolesti, čini se da je bolesnih ipak sve više i da je trka između razvoja medicine i pojave novih oboljenja u ravnoteži koju teško da možemo narušiti.
Baš jedna među grupom neizlečivih infekcija i danas, jeste infekcija HIV-om. Kod laika, to bi verovatno bila prva virusna infekcija koje bi se setili kao simbola „smrtne presude“. Možda ironično, infekcija za koju su svi čuli, ali od koje i dalje prežu uz predrasude, stigmatizujući obolele. Iza svega se krije strah i neznanje kako se virus prenosi, leči i dijagnostikuje. Ali svest da ovaj virus nosi doživotni teret ukorenjena je od njegovog otkrića.
U konstantnom i upornom traganju za lekom, virus izmiče stalnim mutacijama. Kao jedan od najnestabilnijih RNK virusa predstavlja izazov i za lečenje i za sintezu preventivne vakcine.
Premda se ne može eliminisati iz organizma, te je pojam izlečenja ovde još uvek nedostižan, tzv. antiretrovirusna terapija, koja obuhvata istovremeno dejstvo na nekoliko ključnih mehanizama virusnog umnožavanja, obezbeđuje kontrolu nad infekcijom i stabilnost imunskog sistema obolele osobe.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
