Tamara Skrozza je dobro

Tamara Skrozza je dobro.

Hoda. Priča. Smeje se.

Dočekala nas je u svom stanu mesec dana od operacije na mozgu koju je imala zbog Parkinsonove bolesti. To jeste vest ne samo u novinarskom svetu već i po svim pravilima novinarstva, jer je pre samo mesec dana Tamara Skrozza bila – kako sama kaže – „mrtva“. Nije se desilo čudo, iako tako izgleda. Operisana je u Turskoj.

Ništa posle ove operacije više nije isto. Njena priča je pobeda života. Zato za Nedeljnik sada prvi put govori o operaciji koja joj je ponovo vratila život, borbi i problemima sa Parkinsonovom bolešću, našem zdravstvenom sistemu i naravno novinarstvu… jer je sve to njena priča.

„Sjajno se osećam, kako sam se osećala ranije, osećam se živom. Ja sam bila umrla. To je jeziva bolest koja ti otme sve što ti je najvažnije i ono do čega ti je stalo. Uzme ti kretanje, uzme ti fizičko dostojanstvo, uzme ti govor, uzme ti moć da bilo šta uradiš.“

Bio joj je problem da nekoga zagrli, da digne ruke, da aplaudira, da se potpiše… Stanje joj se zbog bolesti rapidno pogoršalo krajem prošle godine kada je prestala da radi i bude samostalna. San joj je bio da se našminka.

„Sad se šminkam kao blesava, samo da bih se šminkala, jer se pet godina nisam našminkala. Mogu da hodam, nemam bolove, nemam tremor, nemam ništa. Mnogo toga mi je operacija vratila i stvarno hvala im.“

Išla je pre neki na pijacu. Skuvala je ručak. Može veš da opere. Može da radi, kaže ono što nije mogla dugo, a što ljudi obično podrazumevaju, ona koju svi znaju kao energičnu ženu.

„Žena i po sam bila. Stvarno, sve sam mogla, sve sam radila, sve sam stizala, a odjednom više me nije bilo. Odjednom sam umrla. Tako da – dobro je“, kaže Tamara.