Od početka prošlog veka svet je pogodilo sedam pandemija, što znači da se prethodno odsutna ili samo u ograničenom području tinjajuća zaraza proširila ne ceo svet ili bar na njegov veliki deo. Četiri pandemije izazvali su virusi gripa grupe A: „špansku groznicu” (H1N1) 1918, azijski grip (H2N2) 1957, hongkonški grip (H3N2) 1968. i svinjski grip (H1N1) 2009. Izražavane su sumnje u postojanje ove poslednje pandemije, pre svega zato što je broj umrlih bio manji nego što se strahovalo, ali to jeste bila varijanta virusa različita od prethodnih, a imala je i različite kliničke karakteristike. Pre svega, neproporcionalno često su umirali mladi ljudi (u Srbiji, recimo, tu pandemiju nije preživelo 10 trudnica).
Pored toga, iz svojih vekovnih žarišta na severoistoku Indijskog potkontinenta u svet je 1961. godine po sedmi put krenula pandemija kolere. U našoj bivšoj državi se nije zapatila, ali je u tada susednoj Italiji pravila velike probleme. Dvadeset godina kasnije, 1981. godine, saznalo se za pandemiju side, a 2019. godine suočili smo se sa pandemijom kovida 19. Značenje skraćenice je: KOronaVIrusna bolest (engl. Disease) nastala 2019.
Pandemija je, dakle, bilo, ali će ih i biti. One mogu da budu i nezarazne prirode. Na političkom Zapadu jenjava stogodišnja pandemija pušenja, a u punom jeku je pandemija gojaznosti. Širom zemalja u razvoju, prva je počela mnogo decenija kasnije, pa tek sada dostiže vrhunac, a i druga u tom delu sveta već odnosi sve više žrtava.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
