Nema “povratka” korone jer ona nikada nije ni odlazila

Ova priča započeće pitanjima: “Zašto, čemu, dokle?” I to ne temi koja je opet aktuelna, već načinu kako tu temu aktuelizujemo. A postavljena pitanja bila bi samo ublažena reakcija na bezbroj naslova koji nas kolektivno zaslepljuju do nemogućnosti da vidimo činjenice, odvlače od želje za razumevanjem suštine, navlače na otpor za svrsishodnom primenom preporuka. Da li će iko mirno, s razumevanjem pročitati tekstove koji slede iza naslova poput: „Korona ponovo bukti u Srbiji”; „Povratak korone”; „Korona u jurišu”; „Korona ponovo hara regionom” ili „Bukti novi talas, testovi su neupotrebljivi”? Da li je tekst uopšte važan? Ali šta ako je u tom tekstu sadržana neka korisna informacija, ili bitnije, ako je tu informaciju dao neko stručan? Jer ako je naslov dovoljan za izazivanje reakcije: straha, otpora, besa ili nemoći, čemu služi ostatak teksta, naročito ako njemu nikako ne priliči tako dramatičan naslov? Koliko smo nakon tri godine pandemije sazreli kolektivno da iz nekog drugog ugla, sa bezbedne razdaljine, „hladne glave” obradimo činjenice? Samo činjenice. Bez „začina” i dramatizacije.

Sa te „bezbedne razdaljine” sagledavanja činjenica jasno je da nema „povratka” korone jer ona nikada nije ni odlazila, takođe je jasno da „buktanje”, „juriš” i slične metafore nikako ne pristaju trenutnoj slici pandemije i lokalnih epidemija. I konačno, zašto bi testovi tek sad, nakon tri godine upotrebe i redovnih adaptacija odjednom postali neupotrebljivi? Ništa se drastično nije promenilo ni kada su izmene virusa u pitanju jer on i dalje evoluira u okviru iste omikron varijante. Premda ulaskom u jesen postoji očekivani porast broja zaraženih, njega ne prati tako dramatičan porast bolničkog zbrinjavanja usled komplikacija infekcije. Možda će ovako sabrane činjenice nekoga navesti na to da ih potpuno zanemaruje.