Može li alkohol da bude lek?

Nedavno je više zapadnih medija prenelo vest da je pijenje čak i malih količina alkohola štetno (za veće količine nije se ni postavljalo to pitanje). Poruka dolazi kao reakcija na već pola veka prisutno mišljenje da umereno pijenje može da bude korisno.

Godine 1974. objavljeni su rezultati praćenja velike grupe američkih građana koji su prethodno dali podatke o korišćenju alkohola. Posle izvesnog vremena skoro 500 ih je dobilo infarkt, a trezvenjaci su imali znatno veći rizik da završe sa tom dijagnozom nego ostali ispitanici.

Istraživači su, sasvim razumljivo, bili svesni da sagledavanje odnosa između dve pojave – u ovom slučaju između alkohola i infarkta – može da zamagli treća, recimo pušenje. Na početku svog epidemiološkog obrazovanja naučili su da je, na primer, pijenje kafe prividno povezano sa rizikom od infarkta samo zato što pušači i češće piju kafu i češće dobijaju infarkt od nepušača. Kada se savesno obrade podaci, ta povezanost se – potpuno očekivano – gubi.

Zato su posebno posmatrani pušači, a posebno nepušači. U obe grupe su protivnici alkohola – za razliku od uživalaca u kafi – češće dobijali infarkt. Dakle, i kada se isključi pušenje kao tzv. pridruženi faktor, odricanje od alkohola povećava rizik od infarkta. Postupak je ponovljen sa još četiri činioca koji bi mogli da imaju sličan efekat, a veza između apstinencije i infarkta ostajala je čvrsta.