Opasno visoke temperature postale su svakodnevica u regionima koji su davno i možda sad već ironično definisani kao oni sa „umerenom klimom”. Ako dodamo superćelijske oluje, ekstremne dnevne oscilacije i zadržimo se samo na letu, šta bismo onda danas podrazumevali pod onim „neumereno”? Ili je prosto u svakom segmentu života umereno prevaziđeno, pa je onda i klima u trendu „preteranosti”. Čisto da ne bude dosadno.
Nažalost, priča o klimi danas nikako nije samo o vremenu, temperaturama i nepogodama. Ekstremni uslovi severnu hemisferu u letnjim mesecima pretvaraju u po život opasnu zonu, nalik tropskoj. Zato se već sada suočavamo sa pitanjem opstanka, i to onda kada su prognoze pogoršanja klimatskih uslova za budućnost sve gore.
Pitanje limita ljudskog organizma da odgovori ekstremnim uslovima poslednjih godina, nažalost, sve češće nije nikakva teorija ili misterija. Samo prošle nedelje najmanje 550 hodočasnika preminulo je u Meki usled posledica toplotnog udara. Mnogo više, kolabiralo je nakon što su temperature premašile 50 stepeni.
Iznenađenje? Nažalost ne. I prošle godine je, prema podacima različitih zemalja, preminulo najmanje 240 hodočasnika. Uprkos zvaničnim podacima da se temperature u oblasti u kojoj se izvode pomenuti rituali povećavaju za 0,4 stepena svake decenije, posledice promena govore da se iz godine u godinu one dešavaju možda i brže. Čak dvadeset godina ranije, 2003, toplotni talas u Evropi izazvao je oko 70.000 smrtnih slučajeva.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
