Ivermektin, aktivan sastojak jedne bakterije iz zemljišta, otkriven je još 1975. godine. Odmah je prepoznat kao dragocen lek koji se u veterinarskoj medicini široko koristi protiv parazitoza. Još pre skoro 40 godina odobren je i za lečenje ljudi obolelih od sličnih infekcija.
Veliki značaj imao je i još uvek ima u suzbijanju rečnog slepila, stručno poznatog kao onkocerkijaza ili onkocerkoza. To je bio čest uzrok gubitka vida među Afrikancima, nastao usled nakupljanja larvi jedne gliste u potkožnom tkivu, uključujući orbitu. Sličan efekat ispoljava i na „slonovsku bolest“ ili elefantijazu, stručno filarijazu, prisutnu uglavnom u južnoj i jugoistočnoj Aziji, ali i na niz drugih parazitskih infekcija.
Danas se primenjuje u lečenju ljudi od jednoćelijskih parazita (uzročnika malarije, lajšmanijaze, bolesti spavanja, Šagasove bolesti), pomenutih (onkocerkoza, filarijaza) i nepomenutih glista (trihineloza, šistozomijaza, crevnih glista), odraslih zglavkara (šugarac, vaš) i njihovih larvi (razne vrste muva). Za svoj doprinos nauci otkrivač ivermektina je 2015. zasluženo dobio Nobelovu nagradu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
