Masovni poremećaji zdravlja neobičnih, često bizarnih karakteristika obično se dešavaju u sredinama opterećenim napetostima između suprotstavljenih etničkih ili drugih populacionih grupa. U njihovoj osnovi je: a) planirani taktički manevar, što se svodi na unapred osmišljenu lažnu epidemiju, kao manje ili više uspešno odglumljenu dramu ili b) nesvesna reakcija na stresnu situaciju, kada se govori o epidemiji masovne histerije.
Lažne epidemije su sredstvo političke borbe (nečasne, doduše, ali je u politici malo šta časno), pa ne pripadaju medicini, osim što lekari doprinose njihovom otkrivanju isključivanjem postojanja bolesti. Nasuprot tome, epidemije masovne histerije svrstavaju se među socijalne psihopatološke fenomene. Pacijenti iskreno veruju da su žrtve trovanja i ispoljavaju često dramatične simptome i znake (gušenje, vrtoglavicu, padanje u nesvest), ali su odsutni materijalni uzroci njihovog stanja. Drugim rečima, sve je u podsvesti, pa nema svesne podvale.
U tekstu koji sledi rezimiram iskustva sa epidemijama kojima sam se bavio i o njima svojevremeno pisao. Dopuštam da ih neko drugi vidi na različit način, pa je dobro da svoje viđenje takođe podupre argumentima. Takva, kod nas skoro odsutna razmena suprotstavljenih mišljenja na civilizovan i podacima dokumentovan način može samo da donese korist.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
