Među lekarima u svetu Srbija je najprepoznatljivija po balkanskoj endemskoj nefropatiji (BEN), bubrežnoj bolesti za koju se dugo verovalo da pogađa samo ovaj deo planete. BEN je opisana u još dve bivše jugoslovenske republike, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao i u dve susedne zemlje – Bugarskoj i Rumuniji, ali je Srbija, sa obe svoje pokrajine, bila najugroženija. U njoj je obeleženo 376 sigurnih (91) i verovatnih (285) endemskih naselja, što je činilo 6,2 posto svih naseobina u Republici.
Bolest je, sama po sebi, izazivala pažnju međunarodne naučne javnosti, jer se razlikovala od ostalih oštećenja bubrega, a dodatni interes za nju proisticao je iz saznanja da je u neuobičajeno visokoj meri bila povezana sa malignim tumorima mokraćnih organa, pre svega bubrežne karlice i mokraćovoda. Udružena pojava dveju bolesti zapažana je kako među pojedincima, tako i na nivou ugroženih naselja.
Otkrivanje bolesti
Profesor i, kasnije, akademik SANU Vojislav Danilović radio je tokom Drugog svetskog rata u kolubarskom selu Dudovica i pamtio je da se u nekim okolnim selima često bolovalo i umiralo od bubrega. Još tada je običavao da povremeno šalje u Beograd ponekog bolesnika sa vrlo retkom ili neobičnom uputnom dijagnozom, za koju se ne očekuje da bude postavljena van velikih bolničkih centara. Na Drugoj internoj, kasnije Internoj B klinici, doživljavali su ga kao čudaka, ali kada se nekoliko puta pokazalo da je u pravu, pozvan je da im se pridruži. Peo se hijerarhijskim lestvicama i 1956. organizovao je terensko istraživanje u selu Šopić.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
