Retke su namirnice koje su, kao avokado, za samo pola veka prešle put od malo poznatog tropskog voća do mnogo hvaljenog nutritivnog izvora zdravlja, pa zatim i do kultnog pratećeg posluženja za posebne prilike. Bilo je na tom pohodu i neosnovanog osporavanja i uglavnom osnovanih hvalospeva, ali su – uz naučne argumente – važnu ulogu u popularisanju avokada igrali i komercijalni interesi proizvođača. Tako je jedna zdrava namirnica dobila status „superhrane“ i bitne komponente sve popularnije mediteranske ishrane.
Pozvaću se na lično iskustvo. Početkom 1970-ih godina Amerikanci su pokazali interes za balkansku endemsku nefropatiju (BEN), bubrežnu bolest za koju su pretpostavili da bi mogla da postoji i kod 10 odsto njihovih bolesnika sa otkazivanjem funkcije bubrega. Akademik Vojislav Danilović, koji je prvi opisao BEN, i ja pozvani samo da držimo seriju predavanja o ovoj bolesti i sa njima udruženim tumorima mokraćnih organa – on kao kliničar, a ja kao epidemiolog. Tako smo se našli i na univerzitetu UCLA u Kaliforniji. Na prigodnoj večeri, domaćini su objasnili da će nas iznenaditi skupim egzotičnim plodom zvanim avokado. Za sve nas goste – uključujući dva Amerikanca sa severoistoka te velike zemlje – to je bilo prvo takvo digestivno iskustvo.
Kasnijih godina svedočio sam kako se u SAD avokado sa menija otmenih restorana „spušta u narod“. To neobično voće dugo je smatrano luksuzom, retko dostupnim „običnim“ građanima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
